Бака Славка – Зорићи

У селу Зориће, између Андријевице и Плава, станује бака Славка.  Славкина кућа, са своје двије собе, није била само оронула због старости, већ и воде која је капала са дотрајалог крова. Недостатак приступног пута, текуће воде, па чак ни купатила само је допринело њеним свакодневним изазовима. Пре деценију Славкин свијeт се још мало замрачио када је остала без мајке. Самим тим, Славка је остала сама, а друштво јој праве само вољена мачка и коза. Ови једноставни сапутници постали су њена утјеха у самоћи која ју је обавијала, осим повремених посјета комшинице Гордане, која јој је доносила намирнице.

Када је Гордана обавијестила Чојство за Славкину ситуацију, одмах је уследио позив на акцију. Након процене куће, било је очигледно да суштинска реконструкција не долази у обзир због крхког стања куће. Стога смо се одлучили да унаприједимо бака Славкину ситуацију са другим стварима.

Препознајући оштру зиму која је пред нама, обезбијеђен је нови шпорет на дрва.
Припремљено је и ускладиштено довољно дрва за огријев, како не би понестало током хладних месеци.
У замјену старог, дотрајалог, довезен је нови фрижидер.
Водило се рачуна и о њеној кози, уз обезбеђење сијена да би била добро ухрањена током зимских мјесеци.
Обезбеђено је ново посуђе и постељина, уносећи дашак удобности у њен свакодневни живот.
Поред тога, Чојство је обезбиједило храну и намирнице, тако да ове године бака Станка има колико-толико удобнији Божић.

У срцу мисије Чојства је увјерење да свако заслужује достојанствен и комфоран живот, без обзира на околности. Кроз ове напоре, имали смо за циљ не само да Славки помогнемо да прегрми надолазећу зиму већ и да дамо подсјетник да није сама, да постоји заједница којој је стало.

Славкина прича је сведочанство о снази људског духа и разликама које саосећање може учинити. У Чојству, наше путовање се наставља, додирући животе и осветљавајући срца, један по пројекат.

Бака Славка